Franklovo određenje osobe kroz deset teza, koje možete pročitati u nastavku, istovremeno predstavlja i svojevrsni manifest jednog specifičnog načina sagledavanja čoveka, prisutnog u egzistencijalnoj filozofiji i psihoterapiji. Reč je o pristupu koji afirmiše individualizam duboko povezan sa odgovornošću prema drugome - jednu vrstu altruističkog individualizma.

U logoterapiji i egzistencijalnoj analizi, poštovanje jedinstvenosti svakog ljudskog bića, kao i prava druge osobe da bira za sebe, predstavlja jedan od temelja terapijskog rada, etičkog odnosa i teorijskog razumevanja čoveka.

1. Osoba je nedeljiva.

Osoba predstavlja jedinstvo koje se ne može podeliti čak ni u najekstremnijim situacijama.

2. Osoba se ne može stopiti sa masom.

Osoba ne može se potpuno rastvoriti u kolektivu, naciji, klasi, rasi, grupi ili bilo kojoj nadređenoj celini. Kada čovek veruje da se potpuno „utopio“ u grupu, on je i dalje pojedinac koji više ne zna ko je.

3. Svaka osoba je apsolutna novina.

Svaki čovek koji dolazi na svet predstavlja nešto novo i neponovljivo. Roditelji mogu preneti biološki materijal, ali ne mogu preneti osobu kao duhovno biće.

4. Osoba je i duhovno biće.

Frankl razlikuje osobu od psihofizičkog organizma. Telo i psiha mogu biti pogođeni bolešću, ali dostojanstvo osobe ostaje. Zato se čovek ne sme svesti na korisnost, funkcionalnost ili zdravstveno stanje.

5. Osoba je egzistencijalna.

Čovek je biće mogućnosti, slobode i odgovornosti. U svakoj situaciji, makar minimalno, čovek odlučuje za šta će se opredeliti.

6. Osoba nije vođena samo nagonima.

Čovek nije prvenstveno usmeren ka zadovoljstvu ili moći, već ka smislu. Njegova osnovna težnja je volja za smislom.

7. Osoba uspostavlja jedinstvo tela, psihe i duha.

Čovek je celina telesne, psihičke i duhovne dimenzije.

8. Osoba je dinamična.

Čovek može da se distancira od sebe, da se sagleda, preispita i zauzme odnos prema onome što mu se događa.

9. Osoba nadilazi puko prilagođavanje okolini.

Za razliku od životinje, čovek ne živi samo u okolini, već u svetu značenja i vrednosti. On postavlja pitanja o smislu, patnji, odgovornosti i celini života.

10. Osoba se razume kroz transcendenciju.

Čovek ne pronalazi sebe zatvaranjem u sebe, već otvaranjem prema smislu, vrednostima, savesti i onome što ga prevazilazi.